ОДРЖИВО ПУТОВАЊЕ
Одрживо путовање представљају начин путовања који има минималан негативан утицај на животну средину, а максимално поштује природу, локалну културу и заједницу. То је одговоран стил путовања у којем се води рачуна о:
🌱 Заштити природе
🛶 Очувању културног наслеђа
🚲 Смањењу угљеничног отиска
🤝 Подршци локалној економији
Било да је то мистични Ртањ, чаробна Голија, горостас Копаоник или шетња улицама Новог Сада, важно је да упознаш дестинацију, културу, обичаје и традиције, као и све активности које ти се нуде пре него што стигнеш до одређене дестинације. Тако можеш да будеш спреман на све подухвате, а доживљај дестинације може бити још вепши..
На путовању вероватно ћеш наићи на различите културолошке разлике или понашање људи које ће ти бити потпуно несвојствене и незамисливе. Посети ћеш дестинације у којима су жене и деца и даље у некој врсти подређеног положаја. Остани по страни и покушај да прихватиш све то као нормално, јер за њих и јесте. У томе је и доживљај, јер је одлика тог поднебља. Труди се да упознаш њихове обичаје и културу и саживи се са њима. Научи пар реч или израза које користи локално становништво. Буди део њих, понашај се у складу са њиховим обичајима. То је немерљиво искуствп које и јесте део туризма.
Имај на уму да су неки природни ресурси, као што је вода врло ограничени и осетљиви. Твоје туширање може довести до тога да неко остане без воде, или гласно пуштање музике потпуно нарушава амбијент у којем се налазиш. Не заборави да треба да се понашаш у складу са својим окружењем
Када се спремаш за путовање, добро размисли и понеси само оно што ти је заиста неопходно. У многим подручјима са негодовањем гледају на туристе само због хаоса који за њима остаје. Вероватно ћеш се вратити на исто место и газити по смећу које је можда баш иза тебе остало. Растерећено путовање са што мање пртљага смањиће твој физички и психички замор, као и ниво емисије угљен диоксида (CO 2 ) и осталих видова загађења природе. Понашајући се на овај начин, обезбеђујеш и себи и другима плућа пуна чистог ваздуха, за разлику од оних у градским срединама.
Уколико не можеш без неких савремених препарата, одлучи се за оне који ће најмање загађивати околину. На пример: еколошки шампони за косу, соларна енергија за допуњавање батерија итд. Потруди се да тих пар дана проведених на некој дестинацији буду у складу са исконским законима природе, нешто што човек није прописао. Није лоше да се сви пејзажи које видиш забележе у твом фото апарату, али много је битније да остану у твојој свести такви какви јесу и да се не мењају, а да ти сам постанеш део тог пројекта.
Повољни летови су омогућили милионима путника да по ниским ценама и за кратко време путују са једне дестинације на другу. Сходно томе мали је број оних који се опредељују за друге видове саобраћаја. Али заборављамо једну веома битну чињеницу - да су летови извор загађења који најбрже расте, те доприноси глобалном загревању планете! Зато је време за нови тренд путовања „споро путовање“. Следбеници овог тренда се разликују од обичних путника по својој свести и жељи да сачувају нашу зелену планету од сивог облака отровних гасова који се све више надвијају над њом.
Ефекат стаклене баште настаје таложењем CO 2 у атмосфери и он је главни узрок новонасталих климатских промена на планети Земљи. Опадање речних водостаја, убрзана ерозија, све чешће природне катастрофе, истребљење врста су само неки примери утицаја климатских промена на наш свакодневни живот. Сам бираш када и како ћеш отићи на одмор. Али оно што није ствар твог избора је загађење које ће настати услед путовања до и од дестинације коју изабереш, као и коришћењем превоза на дестинацију
Путуј споро! Користи аутобус, стопирај, путуј возом, или користи ноге. А када је могуће, коњи, чамци, санке су такође превозна средства!
Возите бицикл! Када би само 1 милион људи једном недељно користио бицикл уместо аутомобила за прелазак релација по граду, укупна емисија CO2 би се смањила за око 100.000 тона годишње. Вреди ли?
А ако већ мораш да користиш аутомобил, путуј у друштву. Јавни превоз, бицикл и шетња су много „зеленије“ опције.
Утопи се у околину!
Уклопи се у локални начин живота!
Ако издвојиш бар неко време да радиш неки посао, као што је сакупљање сена, берба малина или чување оваца,
Да ли знаш да конзумирањем намирница произведених на самој дестинацији можеш значајно да смањиш емисију угљен ‐диоксида (CO 2 )? Размисли о томе. Пробај локалне специјалитете, распитај се како се припремају, тражи рецепте... Не само да ћеш помоћи локалним произвођачима и економији, већ ћеш имати прилику да обогатиш сва своја чула, упознаш дух средине на прави начин, а имаћеш и о чему да причаш када се вратиш кући. Распитај се о начину припремања оброка, које зачине користе, потенцирај на употреби органски произведених намирница. Љубитељ си специјалитета од дивљачи? Наручи их само у време сезоне лова.
Мангулица је стара српска раса свиња која је била пред изумирањем. Изгледом доста подсећа на дивље свиње, храни се искључиво жиром, кором дрвећа, корењем, разним воћем. Месо је веома калорично и садржи једињење које подстиче стварање доброг и редукцију лошег холестерола. Крај јесени је време свињокоља, најквалитетније месо се одвоји, ситно исече, додају зачини и тако припремљеном смесом се пуне природна дебела црева. Суши се струјањем ваздуха обично на тавану где се и чува. Спреман је за употребу негде око Божића.
Хељда је вишеструко корисна биљка, лечи болести дисајних органа, хипертензију, несаницу... Најбоље успева у брдскопланинским пределима, а ако се третира било каквим хемијским средствима увене.Специјалитет који се везује за западну Србију се спрема тако што се испеку палачинке од смесе хељдиног брашна и воде, потом филују сиром и кајмаком се запеку. Служи се уз кисело млеко
Источна Србија предео где се мешају српска и влашка култура и чини га тако мистичним. Тако је и са укусима. Белмуж је традиционални специјалитет из планинских крајева југоисточне Србије, од Неготина, преко Сврљига, до Пирота. Прави се од младог, не старијег од два дана овчјег сира и кукурузног брашна. Од скоро је на листи нематеријалног културног наслеђа Србије. Добио је име по белом сиру и по томе што су га чешће спремали мужеви, јер је за непрекидно окретање смесе у казану потребна јака мушка рука. .Млади овчији сир, со и кукурузно брашно су једини састојци. Сир се прво растопи на лаганој ватри, потом се додаје кукурузно брашно и меша док се добро не сједине састојци и издвоји масло на површини, посоли и сервира топло.
Флија је традиционално јело са Косова и Метохије, прави се од само три састојка брашна, воде и слоки, пече се у слојевима и обично је напуњено кајмаком или другим млечним производима. Сваки слој се посебно пече пре него што се дода следећи. Тесто се сипа у загрејану тепсију, запече док не добије румену боју, потом премаже кајмаком и поново прелије слојем теста и запече и тако док год има састојака. Служи се топло као главно јело или део оброка.
